Finansiranje obrazovanja - troškovi efektivnosti i efikasnosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10

 

Sadržaj:
Uvod ........................................................................ 3
Obrazovanje ............................................................ 4
„ Ljudski razvoj „ ...................................................... 5
Finansiranje obrazovanja ........................................ 6
Zaključak ................................................................ 12
Literatura ................................................................ 13
U savremenom društvu, znanje postaje jedan od značajnih faktora društvenog razvoja i izuzetno važan razvojni resurs. Kao značajan razvojni resurs, znanje će imati odlučujuću ulogu ne samo za napredak civilizacije uopšte, nego i za napredak svakog pojedinca. Svet je u ovom veku suočen sa brzim društvenim promenama. Stoga će obrazovanje kao društveni proces sticanja znanja imati nesumnjiv značaj za savremeno društvo, a organizacioni oblici savremenog obrazovanja i savremeni obrazovni programi postaće razvojni resurs od izuzetnog značaja.
OBRAZOVANJE je aktivnost u okviru društvene podele rada kojom se unapređuje znanje čoveka i usavršavaju njegove sposobnosti.Obrazovanje zadovoljava osnovne potrebe čoveka u sferi rada,društveno-političkog života, opšte kulture i rekreacije i doprinosi formiranju ljudske ličnosti čiji je smisao života ne samo rad već i povećanje rezultata rada.
Obrazovanje pripada kategoriji “nadgradnje” jer se ovom aktivnošću ne stvara nova vrednost . Međutim,obrazovanje ima izraženu ekonomsku funkciju, jer se uticajem na kvalifikacionu strukturu doprinosi razvoju proizvodnih snaga, a uticajem na obrazovnu strukturu stanovništva doprinosi unapredjenju uslova života. Obrazovanje ima, prema tome, neposredan socijalan efekat i posredan ekonomski efekat. Celokupna oblast obrazovanja postaje predmet društvenog interesovanja i normativnog regulisanja, prvenstveno u delu koji finansira država na svim nivoima sticanja znanja. Sve to vreme, obrazovanjem se nastoji što potpunije da obuhvati uglavnom mlađe stanovništvo, kako bi organizovano savladalo utvrđena opšta znanja kao osnovu na kojoj će se u nastavku stručno osposobljavati i ovladati znanjima potrebnim za ceo radni vek pojedinca. Takav tok obrazovanja naziva se tradicionalnim obrazovanjem. Ono je dovedeno u pitanje ubrzanim promenama koje izaziva savremeni tehnoloski napredak. Pred oblast obrazovanja i čitavo drustvo postavlja se obaveza da se tokom inicijalnog školovanja stanovništvo osposobi da samostalno i/ili kroz povremene inovacije, te različite oblike usavršavanja, sistematski i pravovremeno stiče nova znanja.
Sa stanovišta privrednog razvoja pojedinačne zemlje, rastuća i sve značajnija uloga organizovanog sistematskog obrazovanja ispoljava se kroz:
1. Rast tražnje za kadrovima višeg nivoa obrazovanja
2. Brži rast sredstava kojima se finansira obrazovanje od rasta investicija u sredstva za rad
3. Povećanje interesa sve većeg dela stanovništva da se napusti tradicionalni obrazovni sistem zasnovan na jednokratnom učenju, u mladosti i pređe na kontinuelno, permanentno obrazovanje
4. Napuštanje stava da obrazovanje ima isključivo neproizvodni karakter .
“ Ljudski razvoj ”
90-ih godina XX veka javlja se ideja “ljudskog razvoja”, koja u centar pažnje stavlja čoveka. Ova ideja ističe da osnovni cilj ekonomskog razvoja treba da bude stvaranje takvog ambijenta za ljude koji će im omogućiti dug, zdrav i kreativan život.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]